После тридесетогодишњег, пасионираног бављења језиком и делом евонска лабуда и понирања у његове стихове и прозе, ја Шекспира свакако боље познајем него моја жена, или велика већина Енглеза, али, ето, схватио сам, ја га разумевам друкчије него они. Преводећи га, ја га заправо посрбљујем, прилагођујем начину на који ја видим свет; гледам га погледом који није први пут видео ствари, природне појаве, људе, у Енглеској, као Елизабета и Вили, него у Србији, као ја, мој Милутин, и босоноги Миломиљ са Рудника. Реч sea и код Вилија и код Лазе значи море, али море значи једну ствар Острвљанину, сународнику Беовулфа и Сир Валтера Ралеја, а другу, сасвим другу Бачванину, сународнику Максима Црнојевића и Ленке Дунђерске.

Слободан Селенић, "Очеви и оци".