Toni Gojanović
Aug. 22nd, 2007 09:38 amИногда читаю посты про актёров и актрис, типа "О, Брэд Питт!" или, там, "Клуни, ах, какой мужчина". Я всегда смотрела с недоумением - чего там интересного, ну, мужик, как мужик.
А тут мы посмотрели новый (2006) фильм "Караула" ("Border post" - вроде по-русски тоже "караул", но название, наверное, по-другому перевели). И я могу вам сказать, что теперь я понимаю, как можно про актёра написать что-то типа "о, он такой, такой, ну прям ваще". Потому что я уже третий день под впечатлением (Toni Gojanović - в середине). И вроде невесть какой красивый, но улыбка - просто ах! И разговаривает так по-далматински - красиво, и ничего не понятно. Мне кажется, в последний раз я была под таким впечатлением от актёра, когда смотрела "Четыре танкиста и собака" в восьмилетнем возрасте (я была влюблена в Януша и представляла себя Марусей).
Сам фильм не очень понравился. Много метафор про Югославию, но сами события, которые там происходят, - абсолютно нереальные, на мой взгляд. В конце фильма главная героиня умирает, потому что солдаты, стоящие на карауле подумали, что в машине едут албанцы, и всех расстреляли. Лучший друг главного героя решает отомстить своему начальнику следующим образом: говорит, что хочет пойти пешком на могилу Тито (такая традиция у них была: ходить пешком до могилы Тито через всю страну), а потом, придя к полковнику, говорит, что на самом деле не хочет, и что его начальник уговорил. В общем, ерунда какая-то. Можно сказать, в фильме мне только любовная история и понравилась, но просто потому, что я девчонка, а не потому, что эта история не бог весть какая красивая.
А тут мы посмотрели новый (2006) фильм "Караула" ("Border post" - вроде по-русски тоже "караул", но название, наверное, по-другому перевели). И я могу вам сказать, что теперь я понимаю, как можно про актёра написать что-то типа "о, он такой, такой, ну прям ваще". Потому что я уже третий день под впечатлением (Toni Gojanović - в середине). И вроде невесть какой красивый, но улыбка - просто ах! И разговаривает так по-далматински - красиво, и ничего не понятно. Мне кажется, в последний раз я была под таким впечатлением от актёра, когда смотрела "Четыре танкиста и собака" в восьмилетнем возрасте (я была влюблена в Януша и представляла себя Марусей).
Сам фильм не очень понравился. Много метафор про Югославию, но сами события, которые там происходят, - абсолютно нереальные, на мой взгляд. В конце фильма главная героиня умирает, потому что солдаты, стоящие на карауле подумали, что в машине едут албанцы, и всех расстреляли. Лучший друг главного героя решает отомстить своему начальнику следующим образом: говорит, что хочет пойти пешком на могилу Тито (такая традиция у них была: ходить пешком до могилы Тито через всю страну), а потом, придя к полковнику, говорит, что на самом деле не хочет, и что его начальник уговорил. В общем, ерунда какая-то. Можно сказать, в фильме мне только любовная история и понравилась, но просто потому, что я девчонка, а не потому, что эта история не бог весть какая красивая.
Про Черногорию
May. 30th, 2006 03:08 pmГода 4 назад я посылала мейл в организацию бостонских сербов, чтобы выяснить, на каком языке они говорят. Мейл был примерно такого содержания:
"На каком языке вы говорите? Выберите один вариант ответа:
- на боснийском
- на черногорском
- на хорватском
- на сербском
- на сербско-хорватском
- на хорвато-сербском
- "на боснийском, хорватском, чернском и горском" (цитата из комедийного шоу "Надреалиста")
- на югославском
- зависит от ситуации
- другое"
Результаты были следующего содержания:
- на хорватском - 1 (девушка-хорватка)
- на сербском - 16
- на сербско-хорватском - 10
- "боснийском, хорватском, чернском и горском" - 1
- зависит от ситуации - 1
- другое - 1
Один товарищ ответил "на чистом белградском сербском" (типа нашего "я из Маааасквы", видимо).
А еще один товарищ, большой сербский патриот, мейл не читал вообще, но ответил мне примерно следующее: "Женя, черногорского языка не существует. Есть только сербский".
Но теперь, я думаю, я смогу сказать ему, что он ошибается, что теперь есть и национальность "черногорцы" и язык "черногорский". И те из нас, кто говорит на этом языке, сможет смело добавлять в резюме сразу 4 языка: боснийский, сербский, хорватский и черногорский.
(Все-таки интересно иногда почитать юго_ру. Например, теперь знаю, что к фразе "Србија до Токија" добавилось "преко Милуокија". И вот этот пост заинтересовал.)
"На каком языке вы говорите? Выберите один вариант ответа:
- на боснийском
- на черногорском
- на хорватском
- на сербском
- на сербско-хорватском
- на хорвато-сербском
- "на боснийском, хорватском, чернском и горском" (цитата из комедийного шоу "Надреалиста")
- на югославском
- зависит от ситуации
- другое"
Результаты были следующего содержания:
- на хорватском - 1 (девушка-хорватка)
- на сербском - 16
- на сербско-хорватском - 10
- "боснийском, хорватском, чернском и горском" - 1
- зависит от ситуации - 1
- другое - 1
Один товарищ ответил "на чистом белградском сербском" (типа нашего "я из Маааасквы", видимо).
А еще один товарищ, большой сербский патриот, мейл не читал вообще, но ответил мне примерно следующее: "Женя, черногорского языка не существует. Есть только сербский".
Но теперь, я думаю, я смогу сказать ему, что он ошибается, что теперь есть и национальность "черногорцы" и язык "черногорский". И те из нас, кто говорит на этом языке, сможет смело добавлять в резюме сразу 4 языка: боснийский, сербский, хорватский и черногорский.
(Все-таки интересно иногда почитать юго_ру. Например, теперь знаю, что к фразе "Србија до Токија" добавилось "преко Милуокија". И вот этот пост заинтересовал.)
Marko Milošević priča na ruskom TV-u. Zar ga ne traži Interpol? (Сын Милошевича, Марко, выступает на русском телевидении. Разве его не ищет Интерпол?)
"Он же был главой Сербии, главой Югославии - тут нечего обсуждать. Его место находится в югославской столице. Это воля нашей семьи, - заявил он [Марко Милошевич] по-русски в эфире Первого телеканала. - Но это не мы решаем, потому что пока это зависит от того, обеспечат ли они безопасность семьи".
"Он же был главой Сербии, главой Югославии - тут нечего обсуждать. Его место находится в югославской столице. Это воля нашей семьи, - заявил он [Марко Милошевич] по-русски в эфире Первого телеканала. - Но это не мы решаем, потому что пока это зависит от того, обеспечат ли они безопасность семьи".
Югославия?
Aug. 23rd, 2005 06:39 pmЧто возмешь с обычных людей (в первую очередь с меня раньше), если государственное телевидение (первый канал) показывает руководителя строительной компании в Москве, Бране Шекировича, и внизу подпись
Бране Шекирович (Югославия)
Как сказал муж, когда его спросили, говорит ли он по-югославски, "а вы по советско-союзски?"
(Югославии больше нет - есть "Сербия и Черногория", последние 10 лет были они же, но под старым названием Югославия. Но людей из всех шести республик социалистической Югославии, которая была до войн 91-95 годов, до сих пор в России зовут "югославами")
Бране Шекирович (Югославия)
Как сказал муж, когда его спросили, говорит ли он по-югославски, "а вы по советско-союзски?"
(Югославии больше нет - есть "Сербия и Черногория", последние 10 лет были они же, но под старым названием Югославия. Но людей из всех шести республик социалистической Югославии, которая была до войн 91-95 годов, до сих пор в России зовут "югославами")
Сад ми више није жао
Jun. 29th, 2005 08:43 amКад се толико прича о лошем озвучењу http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=171579, и то не само и Београду, него и у Сарајеву и ваљда у Загребу - пошто чим сам чула коментаре да у Београду није било добро озвучење, помислила сам па како онда у Сарајеву и Загребу све је било у реду.
Ма дај, скупили су се да би зарадили паре и то је то.
Ма дај, скупили су се да би зарадили паре и то је то.
Srebrenica
Jun. 2nd, 2005 01:09 pmThis is from http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4602949.stm
"The BBC's Matt Prodger in Belgrade says it is a truly chilling video which begins with a Serbian Orthodox priest blessing paramilitaries before they go into battle and ends with what appears to be the same paramilitaries shooting badly beaten civilians prisoners in the back with machine guns."
"The 10th anniversary of the Srebrenica massacre falls on 11 July, yet last week a survey suggested that only half of the Serbian population believe it actually occurred.
The same survey suggested that two-thirds of the public believed that the men most wanted in connection with the crime - Karadzic and Mladic - were in fact heroes."
That's some crazy stuff. It only confirms what I thought - that most Serbs believe Karadžić and Mladić to be heroes. But I had no clue that half!! of the people don't believe in the massacre. I suppose that's part of the "the whole world against Serbs" conspiracy.
"The BBC's Matt Prodger in Belgrade says it is a truly chilling video which begins with a Serbian Orthodox priest blessing paramilitaries before they go into battle and ends with what appears to be the same paramilitaries shooting badly beaten civilians prisoners in the back with machine guns."
"The 10th anniversary of the Srebrenica massacre falls on 11 July, yet last week a survey suggested that only half of the Serbian population believe it actually occurred.
The same survey suggested that two-thirds of the public believed that the men most wanted in connection with the crime - Karadzic and Mladic - were in fact heroes."
That's some crazy stuff. It only confirms what I thought - that most Serbs believe Karadžić and Mladić to be heroes. But I had no clue that half!! of the people don't believe in the massacre. I suppose that's part of the "the whole world against Serbs" conspiracy.
Стојаковић у реклами
May. 30th, 2005 07:58 pmСад гледамо кошарку и приказују рекламу, где стоје три "специалиста" и гледају огромну ципелу (мислим, патику, нисам могла да се сетим праву реч на време) за кошарку и не могу ништа да разуме. Кажу, "47?! What?! I don't understand anything" и тако слично.
Улази Стојаковић и каже на српском! "Момци, ја сам број 47, то је 14 у Америци".
Супер!
Улази Стојаковић и каже на српском! "Момци, ја сам број 47, то је 14 у Америци".
Супер!
Изгледам к'о Босанка!
May. 25th, 2005 02:28 pmИмамо лаптоп - и једном му је цркнуо харддиск. Филип је тражио неког, ко би могао га да замени. И нашао је једног преко телефона, ко би то за мале паре урадио. Враћа се - каже, Босанац из Сарајева. Само Филип има ту срећу увек да сретне неког оданде! Зове се Нермин. После тога ми бисмо га звали само "Нермин Падеж" - као из "Надреалиста" - професор Нермин Падеж из Чајничара.
Овај пут опет нешто није у реду са лаптопом, али супруг ради, тако да сам ишла ја. Пита ме одакле сам, каже да "добро причаш наш језик" и онда каже да изгледам к'о Босанка. Не знам да ли да схватим то као комплимент или само знак да сам већ превише дуго заједно са супругом, па сам почела да изгледам као да сам са Балкана?
Овај пут опет нешто није у реду са лаптопом, али супруг ради, тако да сам ишла ја. Пита ме одакле сам, каже да "добро причаш наш језик" и онда каже да изгледам к'о Босанка. Не знам да ли да схватим то као комплимент или само знак да сам већ превише дуго заједно са супругом, па сам почела да изгледам као да сам са Балкана?
Всем, интересующимся Югославией!
May. 27th, 2004 10:02 amОткрылось новое сообщество
yugo_ru, посвященное всему тому, что когда-то являлось частью старой Югославии, ей самой и чем она стала сейчас. Очень рекомендую!
![[livejournal.com profile]](https://www.dreamwidth.org/img/external/lj-community.gif)
Немецкие слова в сербском
May. 24th, 2004 12:46 pmГепек - багажник. Это мне только вчера в голову пришло, слово от немецкого das Gepäck "багаж".
Ниво - уровень. На самом деле слово изначально французское, но в сербский оно пришло скорее из немецкого das Niveau "уровень".
Тепих - ковер, от немецкого der Teppich "ковер".
Виц - анекдот, от немецкого der Witz "анекдот".
Циљ - цель, от немецкого das Ziel "цель".
Вообще, я часто узнаю в немецком слова, которые выучила в сербском.
Прикольно, что немецкое ü сербы заменяют на и, а не на ю, как мы:
Цирих (Цюрих)
Диселдорф
Минхен
жири (жюри)
История, связанная с немецкими словами в сербском.
По-сербски "парковать" (машину) - паркирати. В общем-то, легко узнается немецкий суффикс "-ieren" для образования глаголов.
Прошлым летом, когда я в Германии была, сдавала тест по немецкому языку. Перед самим тестом нужно было зайти к преподавателю немецкого как иностранного, чтобы он оценил примерный уровень моего немецкого. И что-то надо было написать с глаголом "парковать". И что же я написала? Конечно, parkieren (причем, сознательно, по аналогии с сербским). Как потом оказалось, правильно - parken.
Ниво - уровень. На самом деле слово изначально французское, но в сербский оно пришло скорее из немецкого das Niveau "уровень".
Тепих - ковер, от немецкого der Teppich "ковер".
Виц - анекдот, от немецкого der Witz "анекдот".
Циљ - цель, от немецкого das Ziel "цель".
Вообще, я часто узнаю в немецком слова, которые выучила в сербском.
Прикольно, что немецкое ü сербы заменяют на и, а не на ю, как мы:
Цирих (Цюрих)
Диселдорф
Минхен
жири (жюри)
История, связанная с немецкими словами в сербском.
По-сербски "парковать" (машину) - паркирати. В общем-то, легко узнается немецкий суффикс "-ieren" для образования глаголов.
Прошлым летом, когда я в Германии была, сдавала тест по немецкому языку. Перед самим тестом нужно было зайти к преподавателю немецкого как иностранного, чтобы он оценил примерный уровень моего немецкого. И что-то надо было написать с глаголом "парковать". И что же я написала? Конечно, parkieren (причем, сознательно, по аналогии с сербским). Как потом оказалось, правильно - parken.
Ničja zemlja/No Man's Land
Apr. 25th, 2004 04:44 pmSaw No Man's Land on Friday for the first time. Really liked it, although it is a movie about the war in Bosnia. I liked how the whole war is put into a relationship of two men, a Serbian and a Bosnian soldier. They argue about who started the war, when one has the gun, the other has to say "We did", and vice versa. They run around in their underwear waving white flags, and neither barricade can tell which camp they belong to. UN is there just to seem like they are doing something. These two soldiers discover that they know one girl, who was the Bosnian's girlfriend, and went to school together with the Serb. At the end, the two soldiers kill each other. The third soldier, who can't move because he's lying on a mine, which will explode the minute he moves, stays where he was. It's a big metaphor for what happened in Bosnia, and I liked the way it was done.
About being biased against Serbs: I don't really think it was biased. The picture of a naked man in the wallet of one Serb, that all Serbs keep talking about, ok, but I wouldn't have noticed that if they didn't tell me. One thing that one notices is that the Bosnians speak English and in general look better than the Serbs, who are all fat and ugly. BUT, that's all in the background, and doesn't matter that much. The main story, with two soldiers, is not biased in any way. They both make the other one say that their side started the war, they talk about the girl they know, and smoke together. A the end, they kill each other. I don't see the bias in there. At the end, a Bosnian soldier is left to die on the mine, but that can also be interpreted as a metaphor: two nations fight, argue about who started the war, UN is useless, and then Bosnia, the country, is just left to be torn apart with everybody abandoning it.
The end is very hopeless and sad, but I didn't cry. I was wondering about that - why didn't it touch me deeper. Maybe because I became too insensitive to these kind of stories.
About being biased against Serbs: I don't really think it was biased. The picture of a naked man in the wallet of one Serb, that all Serbs keep talking about, ok, but I wouldn't have noticed that if they didn't tell me. One thing that one notices is that the Bosnians speak English and in general look better than the Serbs, who are all fat and ugly. BUT, that's all in the background, and doesn't matter that much. The main story, with two soldiers, is not biased in any way. They both make the other one say that their side started the war, they talk about the girl they know, and smoke together. A the end, they kill each other. I don't see the bias in there. At the end, a Bosnian soldier is left to die on the mine, but that can also be interpreted as a metaphor: two nations fight, argue about who started the war, UN is useless, and then Bosnia, the country, is just left to be torn apart with everybody abandoning it.
The end is very hopeless and sad, but I didn't cry. I was wondering about that - why didn't it touch me deeper. Maybe because I became too insensitive to these kind of stories.